Nove mape ispravljaju nepravdu prema Africi

Za one koji su ranije učili geografiju, to je zvučalo kao loš vic. Danas se pokazuje da nije glupost, niti teorija zavere: geografske mape kakve si poznajemo zaista ne prikazuju verno planetu Zemlju i posebno je u toj projekciji potcenjen crni kontinent, Afrika.

Ova geografska zabuna prestala je da bude tema neformalnih kafanskih razgovora i od 4. septembra defitivno je ozbiljno globalno pitanje. Tog dana generalna skupština Ujedinjenih nacija je usvojila tekst koji poziva na korekciju svetskih mapa u pravcu balansirane globalne kartografije i jednakog predstavljanja svetskih regiona – „posebno Afrike“, kako je naznačeno već u naslovu ovog dokumenta.

Od lopte ne ide ravan papir

Ujedinjenje nacije su odlučile da ovom rezolucijom izričito priznaju da nijedna ravna projekcija ne može potpuno precizno da predstavi sferni, odnosno jajoliki oblik Zemlje. Iako UN priznaju da ne treba dirati postojeće mape, jer su one veoma pogodne za navigaciju, u tekstu rezolucije iznose mnogo više političkih, nego naučnih zamerki.

Inicijativa za izmenu karata došla je iz Afrike i to objašnjava njen politički motiv. Ideju vodi više organizacija sa tog kontinenta, a država Togo je dobila zadatak da inicijativu prenese na teren Ujedinjenih nacija. Zato tekst rezolucije pominje i istorijske nepravde, reparacije i vraćanje pravičnosti u ono što ljudi znaju o globalnoj geografiji.

U tekstu rezolucije UN zaključuju da istorijska izobličenja veličine kontinenata prave obrazovne, kulturne, geopolitičke i socioekonomske posledice. Upućen je poziv državama, međunarodnim organizacijama, obrazovnim ustanovama i tehnološkim platforama da promene način prikazivanja sveta u pravcu mapa koje realnije odslikavaju stvarnu veličinu regiona.

Rezolucija je dakle pravno neobavezujuća, ali politički može da utiče na kreiranje udžbenika, školskog programa, medijskog i sadržaja na društvenim mrežama.

Velike zasluge Merkatora

Mape kakve danas poznajemo dugujemo Gerardu Merkatoru, flamanskom kartografu iz 16. veka. Flamanac je autor projekcije koja se pokazala izvanrednom za pomorsku navigaciju. Ona verno prikazuje uglove i čuva pravce, zbog čega je vekovima korišćena u pomorskom saobraćaju.

Kako bi postigao da se razdaljina predstavi pravim linijama, Merkator je žrtvovao površinu. Kako se mapa udaljava od ekvatora, prostor je sve više rastegnut, pa površi izgledaju veće. Zbog toga se u pretežno korišćenom prikazu sveta Afrika koja je na ekvatoru i oko njega čini daleko manjom od Grenlanda, ili Rusije koji su pozicionirani daleko na severu.

Ako bi trebalo matematički da se izrazimo, možemo reći da Merkatorova projekcija površinama na ekvatoru daje realan prikaz. Međutim, na 45 stepeni severne ili južne geografske širine veličina je udvostručena, a na 70 stepeni povećana je čak 8,5 puta.

Dolazimo do onog što je odavno opšte mesto uočljivo laičkom oku: na mapama Grenland izgleda kao da je veličine cele Afrike, a u stvarnosti je od ovog kontinenta manji otprilike 14 puta.

Jednaka zemlja, ali neupotrebljiva za plovidbu

Kao promena se nudi ideja „jednake Zemlje“ – Equal Earth. Nekolicina autora 2018. godine kreirala je drugačiju projekciju planete, prenetu u dvodimenzionalni prostor. Na novoj mapi veličina kopnenih površi odgovara stvarnosti, prostor koji je u realnosti dva puta veći od drugog tako je prikazan i na geografskoj karti.

Novi kartografi morali su na drugoj strani da žrtvuje neke osobine mape. Oblici kopna se deformišu, uglovi nisu precizni, kao ni rastojanja. Mapa koja nudi jednakost nije istovremeno pogodna za snalaženje pri plovidbi morima i okeanima.

Jedan od stručnjaka je objasnio javnosti: nijedna ravna karta ne može istovremeno sačuvati sve osobine globusa. To matematički nije moguće.

Budućnost će očito tražiti kompromis, jer nijedna od projekcija ne može se isključivo nazvati ispravnom. Ako učite kontinente, Equal Earth je bolji izbor; ako plovite preko Atlantika koristićete Merkatorov prikaz.